IKC Ulm

Džabir ibn Abdullah kaže: „Čuo sam Allahova Poslanika da je rekao: „Na
pločama koje je Allah dž.š., dao Musau a.s., bilo je ispisano:
-  Nemoj  Mi  pripisivati  ortaka  ni  druga.  Obećavam,  a  Moje  obećanje  je
istinito, da  će  lica  onih  koji  su  Mi  nekog  jednakim  smatrali  biti  vatrom
spržena.
-  Budi zahvalan Meni i roditeljima, zaštitit ću te od propasti.
-  Nemoj  ubiti  nevinoga.  Ako  to  učiniš,  zemlja,  ma  koliko  prostrana  bila,
postat će ti tijesna i izazvat ćeš Moju srdžbu, pa biti bačen u Džehennem.
-  Nemoj  se  Mojim  imenom  lažno  zaklinjati.  Ja  neću  opravdati  nikoga  ko
Mene ne veliča i ne drži do Mojih imena.
-  Nemoj  zavidjeti  ljudima  na  onome  čime  sam  ih  darivao.  Zavidnik  je
neprijatelj  Mojim  blagodatima,  odbija  Moju  odredbu  i  srdit  je  na  Moju
podjelu koju sam načinio meĎ robovima Mojim. Sa takvima nemam ništa,
niti oni išta sa Mnom imaju.
-  Nemoj  krasti  i  ne  bludniči.  Ako  to  učiniš,  Ja  ću  Svoje  lice  od  tebe
zaklanjati i zatvorit ću pred tobom kapije nebeske.
-  Želi ljudima ono što sebi želiš.
-  Nemoj životinje klati u nečije drugo ime osim u Moje, jer ne volim žrtvu
koja je u nečije drugo ime, a ne u Moje prinesena.
-  Izdvoji  subotu  samo  za  sebe  i  tada  oslobodi  po rodicu  svoju  poslova“.
Poslanik  a.s. je  rekao:  „Allah dž.š., je  Musau  a.s.,  subotu  učinio  danom
odmora,  a  za  nas  je  izabrao  petak  i  učinio  nam  ga  danom  odabranim“.
/Tenbihul gafilin/.
Allah  dž.š.,  je  uvijek,  objavljivao  jednu,  istu  vjeru.  To  je  vjera  u  jednog
Boga. Nikad, nikome nije bilo dozvoljeno da Stvoritelju ikoga ravnim smatra
i da Ga, Uzvišenog i sa čim poredi jer: „Njemu ništa slično nije“. Od ljudi,
robova  Svojih,  Allah  dž.š.,  traži  da  samo  Njemu  robuju  i  samo  od  Njega
pomoć  traže.  Traži  Uzvišeni  da,  želi  li  čovjek  da  mu  djela  budu  primljena
kod  Gospodara  i  na  Ahiretu  nagraĎena  budu,  u  ime  Jednog  Jedinog  budu
činjena. Sve grijehe će Milostivi kome hoće oprostiti osim širka,  jer širk je
nasilje veliko. Potvrda jedinstva Božijeg, LA ILAHE ILLELLAH, na Mizanu
ahiretskom  bit  će  najteže  djelo,  a  ko  Božije  jedinstvo  svjedoči  u  Džennet,
sigurno će ući.
Allah dž.š. je svim ljudima blagodati podario mnoge, a od ljudi zahvalu
zahtijeva. Preko svih poslanika je poručivao ljudima, zahvalan budi Meni, a
roditeljima dobročinstvo čini. Ako si čovječe, svjestan da je Bog izvor svake
blagodati  i  ako  si  svjestan  žrtve  roditeljske  za  tebe,  Allah  dž.š.,  će  te  od
svakog zla udaljiti. Čuvat će te od svega što je pogubno za tebe, produžit će ti
život dunjalučki, podariti ugodno življenje ovdje i preselit će te na mjesto, od
dunjalučkog bolje.
Ubiti nevina čovjeka je takav poremećaj na zemlji da će ubici bez obzira
na njenu prostranost, zemlja tijesna postati. On srdžbu Božiju izazove i sebe
Džehennemu  usmjeri.  Uzvišeni  naglašava  da  je  grijeh,  i  to  veliki,  ubiti
čovjeka  nevina.  Čovjeka  ubiti,  bez  obzira  na  rasu,  vjeru  i  naciju ,  jer  svaki
čovjek je djelo Božije i proklet je onaj koji to djelo ruši. Ko može opravdati
toliko nevinih žrtava u Palestini, a Musau  a.s., ove riječi  su objavljene. Ko
može  opravdati  nevine  žrtve  u  Afganistanu,  Iraku,  Siriji,  Prijedoru,
Srebrenici a zapovijedi Božije su univerzalne. Allah dž.š., trpi nevjerovanje,
jer  je  ostavljeno  čovjeku  na  izbor  da  vjeruje  ako  hoće  i  da  ne  vjeruje  ako
hoće. Allah dž.š., ne toleriše i ne trpi nasilje i nepravdu. I zato je vjerniku
zadaća da je uvijek i svugdje protiv nasilja a na strani obespravljenog.
Vjernik ne zloupotrebljava ime svjetova Stvoritelja i ne kune se imenom
Njegovim,  ustvari,  uopće  se  ne  kune,  jer  istina  je  svojstvo  vjernikovo.  On
nikad i nigdje lažno ne svjedoči. Zna,  za zapovijed Božiju,  da istinu govori i
pravedan bude makar to bilo i protiv bližnjih njegovih. Tri  puta je Poslanik
ponavljao  da  je  lažno  svjedočenje  grijeh  težak  i  upozorio  nas  da  od  toga
budemo daleko.
Nije  Opskrbitelj  svega,  svima  na  Dunjaluku  isto  dao.  On,  Uzvišeni,  po
svojim kriterijima, a obaviješten je o svemu, blagodati   je  razdijelio. Nekome
je dao više, nekome manje, a vjernik zna da je to Božija podjela i zato u srcu
njegovom zavidnost ne stanuje. Zavidnik je neprijatelj blagodatima Božijim,
srdit je na podjelu Božiju a Uzvišeni kaže da sa takvim ne želi imati ništa.
Ima ljudi na zemlji od kojih Allah dž.š., okreće lice i nebeske kapije pred
njima  zatvara.  To  su  kradljivci  i  bludnici.  Zatvorena  kapija  nebeska,
simbolizira  uskraćivanje  blagodati  Božijih,  pa  je  jasno  da  kapije  zatvara
čovjek grijesima svojim. Kad ti ruka za tuĎim pohita, znaj da se vrata milosti
Božije  pred  tobom  zatvaraju.  Kad  požudu  i  strast  svoju  izvan  halal  okvira
požuriš zadovoljiti, nebeske kapije se zatvaraju a ti siromaštvu hitaš.
Allah dž.š., od ljudi traži, da ovdje na zemlji načine mjesto sreće. Moguće
je  to.  Ima  jedno  zlatno  etičko  pravilo  koje  je  u  svim  religijama  temelj  na
kojem  se  trebaju  graditi  i  urediti  odnosi  meĎuljudski.  Pravilo  glasi:  „Želi
drugome, ono što sebi želiš!“.
Poslanik  Muhammed  a.s., je  rekao:  „Mu'min  je  onaj  od koga  su  sigurni
imetak  i  život  drugih  ljudi.  Musliman  je  onaj  od  čijeg  jezika  i  ruku  su
pošteĎeni ostali ljudi. Mudžahid je onaj ko se bori sa samim sobom, kako bi
bio  u  pokornosti  Bogu,  a  muhadžir  je  onaj  ko  ostavlja  loše  djelo,  ružne
navike i grijeh“. /Ebu Davud/.
Uzvišeni  Bože,  pomozi  nas  da  Tvojih  zapovijedi  budemo  sljedbenici
pravi. Amin!
Izet ef. Čamdžić
28.11.2014.god.