IKC Ulm

Naši i kriteriji  Stvoritelja našeg u vrijednovanju  ljudi nisu  isti. Mi ljude cijenimo po onome što vidimo, a vanjštinu vidimo. Ni u čije srce mi ne možemo zaviriti  i  ničiju  iskrenost  u  nijetu  procjenjivati.  Naš  je  narod  na  temelju   tih
svojih,  a  jedino  dostupnih,  kriterija  izgovorio  pravilo  po  kojem  cijeni  ljude. Kaže: „Bogat – pametan, odjeven – lijep, sit – veseo“.Allah dž.š., On Uzvišeni, ne gleda u ono po čemu mi čovjeka cijenimo. Poslanik  nas  je  podučio  da  Stvoritelj  naš  neće  gledati  u  naša  odijela  i  izglede naše,  već će gledati u naša srca i naša djela. Allah dž.š., će gledati u naša srca, bogobojaznost  će  našu  cijeniti  i  iskrenost  nijjeta  za  svako  djelo  vrijednovati. Kaže nam : „Najbolji od vas je onaj koji je najbogobojazniji“. /Hudžurat, 13./. Allah dž.š., će gledati u naša djela, a On zna koliko je koje djelo iskreno i u ime koga učinjeno. I mi znamo, svak za sebe,  to zna. Za druge ne znamo,  pa često donosimo pogrešan sud o ljudima.Od Sehla bin Sa'da es Saidija r.a. prenosi se: „Pokraj Poslanika je prošao neki  čovjek,  a  Poslanik  upita  ashaba  s  kojim  je  sjedio:  „Šta  znaš  o  ovom čovjeku“? Ashab mu odgovori: „To je jedan od najpoštovanijih ljudi. Tako mi Allaha, kada on predloži nekoj djevojci da se za nekog uda, to se prihvati, kad se
zauzme  za nekog, to  se  zauzeće prima“.  Poslanik  je  šutio  a  zatim  naiĎe  jedan drugi  čovjek  pa  Poslanik  upita  svog  ashaba:  „A  šta  znaš  o  ovom  čovjeku“? Ashab  mu  odgovori:  „O,  Božiji  Poslaniče,  ovaj  čovjek  je  jedan  od  onih
siromašnih  muslimana.  Kad  on  predloži  nekoj  djevojci  da  se  uda,  to  se  ne prihvata, kad se on zauzme za koga, to se zauzeće ne prima, a kad govori, drugi ne  obraćaju  pažnju  na  njegov  govor“.  Poslanik  na  to  reče:  „Kada  bi  se  čitav
Dunjaluk  napunio ljudima koji su kao onaj prvi koji je naišao, ovaj drugi bi kod Allaha bio bolji od svih njih“./Buhari/.
Nije Allahu dž.š., važno koliko neko dunjaluka posjeduje. Jasno je da naša vjera nema ništa protiv da čovjek posjeduje, da bude bogat ali da bi bio spašen i kod Gospodara svog na deredži  visokoj, treba biti skroman, ponizan i uvijek pri ruci  onima  koji  pomoć  trebaju.  Ebu  Derda  r.a.  prenosi  da  je  Poslanik  rekao:
„Tražite me meĎu siromasima, jer zaista vi ste opskrbljeni i potpomognuti vašim siromasima“./Ebu Davud/. Mus'ab bin Sa'ad r.a. prenosi da je Sa'ad r.a. umišljao sebi da ima prvenstvo nad onima koji su siromašniji od njega,  našto je Poslanik
rekao:  „A  zar  ste  vi  pomognuti  i  opskrbljeni  ičim  osim  vašim siromasima?“/Buhari/.Gdje  je  pomoć  koju  nama  siromasi  daju?  Kako  oni  bogatima  pomažu? Odgovor  ćemo  naći  u  riječima  Pejgamberovim:  „Hoće  te  li  da  vam  pokažem
džennetlije?“,  upitao  je  Poslanik,  „Svaki  siromašni,  ponizni  musliman  koji  je toliko blizak Allahu da, kada bi se zakleo da će Allah nešto dati, Allah bi zbog njega dao da se to ostvari“. „A ko su džehenemlije?“, upitao je, „Svaki bogati tvrdica, pokvarenjak i osioni čovjek“./Buhari/. Od Sevbana r.a. prenosi se da je rekao: „Poslanik je rekao: „U mome ummetu ima onih koji, ako bi neko od vas
od njih zatražio jedan dinar, oni mu ga ne  bi mogli dati, ako bi neko od vas od njih zatražio jedan dirhem, oni mu ga ne bi mogli dati, čak i ako bi neko od vas od njih zatražio hiljaditi dio dinara, oni mu ga ne bi mogli dati, ali, ako bi neko od njih zatražio Džennet od Allaha, on bi mu bio dat.  Takvi na sebi imaju samo dva ogrtača, i na njih niko ne obraća pažnju, ali da se zakunu da će Allah nešto dati, Allah bi njihovu zakletvu ispunio“./Medžmeu – zevaid/.
Naš narod kaže: „Fukarluk nije sramota, a denbeluk (ljenost) jest“. Treba praviti  razliku  izmeĎu  onih  koji  su  siromasi  i  u  neimaštini  žive  a  ne  mogu privrijediti  i  onih  koje  je  u  stanje  potrebe,  ljenost  dovela.  U  našem  narodu  se veli: „Kako majka i nana djecu njeguju, tako ljenčine i besposlenjaci odgajaju siromaštvo“. Ove druge treba da rade  i stiču natjerati, a na ove prve i društvo i svako od nas pojedinačno treba obratiti pažnju. U granicama naših mogućnosti treba pomoći naše sugraĎane koji su kao što vidjesmo miljenici Božiji, a nama su tu kao iskušenje dati. Abdullah ibn Abbas od Poslanika prenosi: „Na Sudnji
dan će biti doveden šehid, pa će stati da polaže račun, pa će biti doveden onaj koji je dijelio sadaku, pa će polagati račun, a onda će biti doveden onaj ko je na Dunjaluku bio u belajima, on neće stati pred Mizan – tereziju, niti će biti suđeno njemu.  Na  njega  će  biti  izlivena  toliko  obilna  nagrada  da  će  oni  koji  su  na ovome   svijetu  udobno  i  raskošno  živjeli  poželjeti  da  se  njihova  tijela
raskomadaju  pa  da  i  na  njih  Allah  dž.š.,  izlije  takvu  nagradu“./Medžmeu zevaid/.
Ne razumimo pogrešno! Ne zahtijeva naša uzvišena vjera da siromaštvu težimo.  Od  nas  se  traži  da  iz  onoga  što  nam  je  Svevišnji  podario ,  protiv siromaštva  se  borimo  i  svakom  čovjeku  osmijeh  na  lice  vratimo  i  sofru obezbijedimo. Za sreću treba sasvim malo. Svojim djelom koje je Bogu drago i koje  će  nas  kod  Njega  na  deredžu  višu  uzdignuti,  usrećimo  i  sebe  i  druge. Odkloniti  nevolju  bratu  svom  na  ovom,  znači  bez  nevolja  i  teškoća  biti  na svijetu budućem.

Uzvišeni  Bože,  sačuvaj  nas  od  siromaštva  i  učini  nas  od  onih  koji siromahu leđa ne okreću i koji ne donose sud o ljudima na temelju onog što ljudi od imetka imaju. Amin!
Izet ef. Čamdžić
05.12.2014.god.